4. SLIKA

Пред кафаном у Подгорици. Долази Перо Иванов,окреће се десно и лијево као да неког тражи, завири и у крчму и забринуто говори

1.   ПОЈАВА

ПЕРО ИВАНОВ

Нема Миље, а ту треба да је.
Да ми тајом џевердар дотури
Јер од Куча сад зазиру Турци,
Строги преглед врше при уласку,
Као да се нечему надају!

2. ПОЈАВА

Крчмарица се јавља на праг,
Перо сиједа за сто.

ПЕРО ИВАНОВ

Крчмарице, дај ми оку вина,
Јер ми нешто гори срце живо,
Доброг вина да жеђцу угасим
И да снагу још боље повратим!

КРЧМАРИЦА

Доноси вино и сипа у чашу.

Ево добра вина за Србина,
Па се напиј, на здравље ти било,
Нек' ти винце овесели лице,
Јер ми много забринут изгледаш;

Младо момче и црвено вино
То су увјек радосне појаве!

Крчмарица одлази.

ПЕРО ИВАНОВ

Пије вино и гледа видно узнемирен.

Нема Миље, Боже Свемогући,
Да је Турци нијесу претресли
И џевердар љути одузели?
Ал' ни тад ме Турци спречит' неће,
Да смишљено дело ја извршим,
Јер ће гуја што на срцу спава,

Вади кратак нож и погледа га.

Распорити срце Јусуфово,
К'о Мурата пинал Обилићев!

3. ПОЈАВА

Долази Миља, прилази брату, окреће се на све
стране, вади испод мишице џевердар и даје га Перу.

МИЉА

Ево, брате, љутог џевердара,
Њега молих, на срцу носећи,
Да ти данас буде другом вјерним,
Да убијеш српскога злотвора;

Срце ми се, мили брате, цепа,
Мрзну ми се сузе у очима,
Када знадем, да ће очи твоје
Угасит' се за који тренутак
И да ову твоју главу дивну
Више живу пољубити нећу.
Ал' част наша и нашег племена
Јесу виши и изнад живота;

За тебе бих сада живот дала,
Да те могу како замјенити,
Ал' начина никаквога нема,
Твоје дјело иште твоју главу;

Ал' кад, брате, мораш да умиреш,
Онда, брате, умири јуначки.
Но упамти, што ти сада кажем,

Не смогнеш ли ил' те спрече Турци,
Божју вјеру теби брате дајем,
Да ћу твоје дјело довршити,
И да ћу га сама извршити!

ПЕРО ИВАНОВ

Твоја љубав, сестро моја драга,
Баш у часу кад се растајемо,
Да се више никад не видимо,
То је срећа која ме опија,
И даје ми снагу Обилића.
Попиј, сејо, један гутљај вина,
Посљедњи пут из Перове руке,
Па се одмах одавде удаљи
И у Куче пут Медуна бјежи;

Јер чим дјело ја своје извршим,
Тад ће бјесни навалити Турци,
И ти можеш погинути, сејо,
Јал' од смрти јали од срамоте,
Што ми у гроб не би дало мира,
Не брини се ти за дјело моје,
Сигурно је к'о да је свршено
А сад журно, ето иду Турци!

Љуби се са сестром и прати је.

МИЉА

Збогом, брате, срећа нек' те служи,
Чувај добро образ прађедовски!

Одлази.

ПЕРО ИВАНОВ

Враћа се и седа за сто, вади брзо џевердар, одапиње и
меће преко крила, подиже главу према небу.

Боже Свети, Боже Свемогући,
И Острошки Свети Василије,

Будите ми данас у помоћи,
Да ми како не посрне рука,
Кад ударим мрског тиранина,
Који тол'ке зулуме почини,
Силно робље на вјешала баци!

Крсти се.

4. ПОЈАВА

Наилази Јусуф Бег
са неколико Турака.

ЈУСУФ БЕГ

Гле, Рустеме, ево Каурина,
Гдје испија пред кафаном вино,
Познајем га, родом је из Куча
Ближи рођак Војводе Марка.
Држите га и с њим на вјешала,
Алах га је сам амо послао.

ПЕРО ИВАНОВ

Устаје држећи џевердар.

Збрка' си се у рачун, Турчине,
Ситно си га нешто замислио,
Ухватити мене под оружјем;

Доистину си посла' на вјешала,
Ал' у здравље мога џевердара
Ово ти је последња пресуда;

Кучи су ти даре отправили,
Примај, Беже, ево ти их дајем.

Нанишани и погоди. Турци збуњени беже.

Јусуф Бег пада на леђа, хвата се за оружје.

Перо прискаче, убија га и радостан скаче око њега.

Весели се, српска сиротињо,
Нема више онога крвника,

Који те је мукама мучио,
Који те је на колац набијо,
И вјешала с тобом китио.

Окреће се Турцима који наваљују.

Ха напријед, Мујини синови,
К мени ближе да вас ја научим,
Како хајдук из Кучке Крајине,
Брани образ својега племена,
Не смијете... ево, мене к вама.

Скаче у гомилу, Турци припуцају и убију га,
он пада и издише.

Збогом Стрико, Кучи браћо!...

РУСТЕМ

Уклон'те се мало даље људи,
Да дотучем крвавог хајдука
И освету до краја завршим!

Прилази, пуца у мртвог Пера.

5. ПОЈАВА

Миља се пробија кроз Турке
машући малим ханџаром.

МИЉА

Ко је витез, је ли гдје Србина?
Брата мога посјекоше Турци.

Пада поред брата и подиже главу, љубећи је.

Перо, брате, просто ти млијеко,
Којим те је нана задојила,
Када уби роду душманина.
Тако свако ка' Бег обршио
Ко прогони и ко мучи народ.

Два Турчина је хватају за руке и изводе,
она се трза, са ријечима:

Пустите ме проклетници!...

АХМЕТ

Одвуците тога разбојника,

И баците у воду Рибницу,

Да му с' незна гроба ни камена.

Турци вуку Пера, а затим дижу Јусуфа
и односе у кућу.

РУСТЕМ

А сад Турци у име Пророка
Полетите на све четир' стране
По цијелој варош Подгорици,
Све кауре под нож ударите,
Да ми нашег Бега осветимо!

                                  Сви се удаљују, чују се пуцњи и врисак жена и дјеце.

                                  Завјеса пада.

Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                                    Повратак на САДРЖАЈ