5. SLIKA

Судница у Скадру. Соба застрта ћилимима, на средини украшен сто, за њим сједи Предсједник и двојица судија и читају писма.

1.ПОЈАВА

Предсједник звони, улази турски стражар са оружјем.

Нека уђу та два оптужена,
Да чујемо шта они причају
И како је текла погибија.

Стражар излази.

2. ПОЈАВА

Улази стражар, за њим везаних руку
Ахмет и Рустем, у пратњи два стражара.

ПРЕДСЈЕДНИК

Вас двојица како се зовете?
Јесте л' оба ви из Подгорице?
Јесте л' аге, и Рустем и Ахмет?

РУСТЕМ И АХМЕТ

Једновремено.

Јесмо Ефендија!

ПРЕДСЈЕДНИК

Можете л' нам што за покољ казат',
Што се деси усред Подгорице?
Када Перо и Бег погибоше?

РУСТЕМ

Знамо добро и казаћемо ти,
Оба смо се ту десили били,
И догађај очима гледали!

ПРЕДСЈЕДНИК

Обраћа се стражару.

Одријеши руке обојици,
Па нек сједну слободно на клупу.

Стражар им дријеши руке и они сиједају.

I СУДИЈА

Зашто Перо уби Јусуф Бега?

РУСТЕМ

Ћеф једини ту је разлог био,
Да се фали у Куче дружини,
Како уби Пашу царевога
Пуста жеља сваког Каурина!

II СУДИЈА

А зашто сте ви убили Пера?

РУСТЕМ И АХМЕТ

Једногласно.

Како зашто? Бега да светимо!

I СУДИЈА

А што људе толике побисте,
Који бјеху царски поданици,
А не бјеху ни криви ни дужни?
Кад већ хајдук уби Јусуф Бега,
На хајдуке што не ударисте
И на њима њега не светисте
Ил' бар оне Србе не побисте,
Што не бјеху царски поданици?

АХМЕТ

Ко ће хватат' по гори хајдуке?
А нама су сви Срби једнаки,
Сви нас они подједнако мрзе,
У злу нашем сви су саучесни,
Код њих нема за нас поштовања,
Нити вјере, нити поуздања.
Што ког могу све ће учинити,
Како би нам какво зло створили;

Сваког дана та несрећна раја
Држи неке тајне договоре,
Одлучује гдје ће ког' убити
Или турске куће попалити!

РУСТЕМ

Да сам мога у тај мах икако,
Стотину бих за Бега заклао
И с осветом не бих миран био!

II СУДИЈА

Јесте л' Срба колико побили?

АХМЕТ

Јесмо десет до петнаест људи
Што смо нашим очима видјели,
Што мртвијех а што рањенијех.
Ми смо клали сваког Каурина
Гдје смо кога нашли или срели!

ПРЕДСЈЕДНИК

Признајете л' да убисте Пера?

РУСТЕМ И АХМЕТ

Једногласно.

Признајемо и не кајемо се!

ПРЕДСЈЕДНИК

Признајете да побисте људе,
Без кривице, без пута и суда?

РУСТЕМ И АХМЕТ

Признајемо и не кајемо се,
Јер смо тиме Бега осветили.
Ал', истина, ту не бјесмо сами,
Већ сви Турци ту су учесници!

ПРЕДСЈЕДНИК

Обраћа се стражарима.

Нек' тужени за мало изађу
И у ходник нека причекају.

Оптужени излазе.

Од како сам почео судити,
Тежи случај нијесам имао,
Да пресудим што против савјести.
Силе траже, Султан наређује,
Да се кривци на вјешала баце,
Да се само Црногорци смире,
Јер пријете да Балкан запале,
И с њим можда цијелу Европу,
Ако им се неда задовољство.
Књаз с Цетиња просто наређује
Мени царском великом судији,
Да осудим браћу на вјешала
Ако нећу сам главом да платим,
Овом мојом и многих Турака.
Тешка, брате, насташе времена
За нас Турке у Турскоме Царству,
Ми смо Турци криви што смо живи.
Има л' овдје какове кривице?
Горски хајдук дош'о међу Турке
И убио Пашу царевога
У по дана и усред чаршије,
На очиглед толиком народу.
И ја морам на смрт да осудим
Два Крњића, два силна Турчина,
Што су смјели у крвној освети
Да убију мрског нападача,
И десетак ђаурскијех паса.
Тешко ми је, Алах нек' опрости
Да саставим овакву пресуду!

I СУДИЈА

Ефендија, ћути ту и пиши,
Силе траже, Султан наређује,
Ми перемо обојица руке;

Али кад се о конопу ради,
Боље да га њима поклонимо,
Но за себе да га сачувамо.
Гласам на смрт у име Султана!

ПРЕДСЈЕДНИК

Боље реци Црногорског Књаза
И проклетих каурских хајдука!

II СУДИЈА

То што рекох, то и потписујем
За то друго ти одвој мишљење!

ПРЕДСЈЕДНИК

Пеки, пеки, ево,па потпиши.

Судије потписују, предсједник звони, стражар улази.

Обојицу овде доведите,
Да пресуду њима саопштимо.

Сви улазе.

Свежите им руке обојици.

Стражар им везује руке, Предсједник чита.

Пресуда сачињена у Скадру, на основу истраге
Мјешовите Комисије, одређене од Високе Порте и
Великих Сила, да према тужби Црногорске Владе,
испита, утврди и пресуди виновнике крвавог покоља
Хришћана, који се десио у Подгорици после убиства
Јсуф Бега Крњића и Пера Иванова Поповића из
Куча. По ислеђеном делу и на основу признања
оптужених:

1) Утврђено је, да је Перо Поповић убио Јусуф Бега,
због чега је убијен и сам Перо на истом мјесту, што се
сматра као задовољена нужна крвна освета.

2) Пресуђује, да се за покољ невиних људи, који су
извршили Ахмет Смајов и Рустем Шеов, као коловође
са многим Турцима у Подгорици и околини, обојица
казне смрћу-вјешањем.

3) Према највишој одлуци пресуда се има извршити
одмах и у самој судници.

РУСТЕМ

Судије су ови чудни људи,
Они кресну пером по хартији
Па с човјеком одмах на вјешала.
Кад би они хтјели на вјешала,
Би у закон боље завирили,
Би л' се како могло мимоићи,
Ил' за откуп склопила нагодба.
Колико је смртна ура тешка,
Само знаде онај ком' се спрема!

О десном зиду намештају вјешала,
приносе једну клупу, приводе осуђене.

АХМЕТ

Алах, Алах, нијеси Ил Алах,
Кад ти можеш очима гледати,
Гдје у Скадру у турскоме граду
Турци Турке на вјешала даве.
Милост, Милост, цареве судије,
Рустем је крив, он нас је позвао
Да убијства силна извршимо.

РУСТЕМ

Ахмет Ага и сад те позивам,
Да вјешала ова омастимо,
Тамо си ме радо послушао,

А сад мораш и ако ти с' неће.
Остави се море лакрдије,
Но се пењи па да завршимо;

Тамо сам ја био коловођа,
А овдје ти првенство уступам!

Пење се сам на клупу.

АХМЕТ

Склон'те ми га, људи, са очију;

Сатана је у њега уишла,
Те не видим чојка но ђавола!

Трза се и силом га приводе.

РУСТЕМ

Склониће нас немој се бринути,
Ал' заједно ђавола с анђелом;

Ђе би мога' један без другога.
Дај ми руку батали кукњаву,

Стражари им намећу конопе на врат.

Збогом, силне цареве судије,
И пропала Турска Царевино!

                                                                                                 Завјеса пада. 

КРАЈ

Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                                    Повратак на САДРЖАЈ